ТРКА ПРОТИВ СРБИЈЕ

Шака људи који владају Србијом као да се такмичи ко ће од њих бити погубнији по нашу отаџбину. До сада се у тој групи која предводи трку највише истицао наравно председник Тадић, бројним неделима, међу којима су два најефикаснија била довођење ЕУЛЕКС-а на Косово, који никада без његовог свесрдног залагања није могао заменити снаге Уједињених нација, и инсистирање на доношењу резолуције о признавању непостојећег геноцида над 8000 "мушкараца и дечака", преузимајући тако кривицу у име свих нас за сва уништавања и убијања на овим просторима у протеклих 20 година, стварна и измишљена, што ће се потенцијално одразити на све нас у виду десетина милијарди евра одштете Босни и Косову почевши већ за неколико година.

Овиме је наш председник практично осигурао прву позицију у трци, упркос доскорашњој јакој конкуренцији од стране министра одбране Шутановца, који је уништивши комплетну војску и сву њену покретну и непокретну имовину, помислио да ће некако успети да избије на чело колоне. Покушао је све, са америчким амбасадором заједно убацивао противваздушне ракете у пећ, распустио војску и дао касарне другарима да праве станове и Кинезима да адаптирају себи у смештај, осакатио опрему, механизацију и оклопне бригаде увођењем лошег одржавања, радио набавке скупе а лоше опреме итд. Био је тако успешан у уништавању војске да данас свака земља из окружења има разлога да прижељкује било какав конфликт са нама јер ће у случају сукоба гарантовано бити на добитку, и територијалном и материјалном. Тако је добро "реформисао" војску, да политичари данас након претње употребе оружане силе против нас, унапред говоре да се неће бранити оружјем!

Динкић полако губи вођство које је имао на почетку трке. Узевши укупно 6,8 милијарди евра у свега три наврата, за шта постоје подигнуте (и занемарене) три оптужнице, надао се да ће овом крађом невиђених размера дуго бити на водећој позицији коју је на самом почетку симболично узео демократским преузимањем Народне Банке Србије, са окаченим демократским калашњиковим око врата.

Њега користећи исту методу већ дуго покушава да стигне градоначелник Ђилас који је злоупотребом службеног положаја увео тотални монопол у области маркетинга у свим медијима. Он је пре неколико година по 30 пута мањој цени од продајне добио сав рекламни простор на свим телевизијама са националном фреквенцијом до 2014. године! Доласком Тадића на власт профит његове фирме порастао је 2300% (званичан податак Агенције за привредне регистре), а удео на тржишту је скочио са 30% на данашњих 95%. Ипак, успео је за себе да прикупи свега 300 до 400 милиона евра, тако да није ни близу Динкића, а камоли Шутановца и Тадића. Истина је да посао уз њега раде Тадићеви саветници Крстић и Шапер па њихове милионе треба додати на Ђиласове, али ово је ипак индивидуална трка их тако морамо и рангирати.

Забележени су и дилетантски покушаји њихових колега махом из Демократске странке да нешто постигну. Заменик министра правде Слободан Хомен, са богатим резимеом једног од највећих шпијуна код нас, бившег Отпораша који је у камповима Америчке CIA-е у Мађарској завршио своје стручно усавршавање, пошто не сме ради сукоба интереса имати фирму на своје име, избегао је сукоб интереса отворивши три фирме - једну на оца, другу на мајку, а трећу на сестру. Он годишње зарађује свега од 20 до 30 милиона евра, тако да није ни вредан даљег помињања. Министар Дулић се труди да радом на више поља истовремено достигне Хомена у трци, али не само у економској сфери. Он се и као шпијун свесрдно залаже да што одлучније изда српске интересе. Викиликс је објавио део дипломатске преписке у којој се види да је део његових активности био редовно посећивање Америчког амбасадора и цинкарење локалних патриота и родољубаца.

Божидара Ђелића су саветовали да почне лажном скромношћу, што је и послушао причајући о спавању на теткином каучу и сликањем у Југо кабриолету. Он је већ у првих пар година успео да узме преко 13 милиона евра, али то је, као прво недовољно да озбиљно угрози остале, а као друго тај новац је добијен од стране банке, а не отет од домаћег народа као што су остали чинили. Видевши себе на зачељу колоне, јуче (2. августа 2011. године), покушао је да подлом обманом науди Србима и Србији изјавивши да се "проблем са блокадом прелаза на северу Косова [и Метохије] може искористити као проблем за улазак Србије у ЕУ." Ето, таман смо се залетети, и сада нас коче наши сународници са севера наше јужне покрајне. Ова злонамерна изјава је само кап у мору континуираног антисрпског извештавања свих телевизија и готово свих новина па ће ово надам се, остати само бедни покушај Ђелића да окрене Србе против Срба и преузме неку бољу позицију у трци уништавања истих.

Господе, молитвама Светога Саве, помилуј нас грешне и помози нам да се ова трка прекине пре него што добије свог победника, а Срби остану без Србије.