Демократски комунисти

Имам пријатеља који је доста оштрији од мене у оцењивању наших либералних демократа и невладиних организација. Често их описује као настављаче усташке политике према Србима и мисли да би све Србе који држе до свог националног идентитета стрпали у концентрационе логоре само да могу. То сам искрено доживљавао као хиперболу, а онда је пре месец дана члан Либерално Демократксе Партије постао Јово Капичић, комуниста над комунистима, управник логора Голи Оток, места за утамничавање политичких неистомишљеника, за њихово понижавање, мучење и убијање.

Знајући за сурове детаље мучења и понижавања недужних људи, и за изјаву Јове Капичића да се поноси својим неделима јер је само "чистио смеће", схватио сам да је хипербола укинута на најдиректнији и прилично застрашујући начин. Приликом учлањења у странку, Јово Капичић је изљубио Чедомира Јовановића и рекао да је "бољи од Тита". Црвена боја Либерално Демоктратке Партије увек је иза Чеде, новог Тита, а и избор назива "партија" уместо "странка" одмах упада у очи као додатно поклапање. Све ово не би било тако страшно да аналогија није далеко озбиљнија и шира.

Прекјуче у скупштини Чедомир Јовановић је, говорећи о раду министра Вука Јеремића, назвао афричке народе канибалима око чега се дигла велика прашина. Након жалбе дипломата више афричких земаља уследила су реаговања наших политичара. Огласио се Марко Караџић, комесар за људкса права ЛДП-а. Бранећи Чедомира Јовановића он каже: "Изјава се односи на оне пријатеље Вука Јеремића који су му помагали у спровођењу његове пропале косовксе политике". Пре свега треба уочити назив "комесар" у титули овог функционера црвене партије. Оно што је овде страшно је што уместо извињења и покајања, расизам челника своје партије он само ограничава на своје политичке неистомишљенике! Према људима који подржавају другачију политику можемо бити расисти! Уреду је називати их људождерима! И то каже комесар управо за људска права!

Либeрали се наводно залажу за већу слободу људи и укидање што више ограничења у свим сегментима друштва. Ради тог циља изгледа треба жртвовати свакога ко другачије мисли. Невероватна је аналогија са Орвеловим романом "1984" у коме је Велики Брат званично укинуо све законе и казне, али релано и најмања сумња да особа не следи прописани пут без алтернативе доводи до њеног "испаравања", особа нестаје без трага, као што се заиста дешавало слањем на Голи Оток у логор Јове Капичића.

Да је у питању хронично одсуство разума говори и чудан покушај покајања Чедомира Јовановића који је јуче рекао: "Реч канибализам ћу добро запамтити и мислим да ћу је након тога заборавити."

Пре два дана је још један данашњи демократа, а бивши комуниста, показао своје право лице. Драгољуб Мићуновић, члан Програмског одбора Радио Београда 2, познат по томе што је као комунистичко дете јахао православне свештенике, укинуо је емисију Атлантис. У емисији су гостовали бројни угледни гости из земље и иностранства који су веома стручно и аргументовано разоткривали постојећи мит о Сребреници. Потпуно ван сваке регуларне процедуре, емисија је укинута уз кратко Мићуновићево објашњење да он "као слушалац има право да каже да ли му се емисија свиђа или не". При томе је крајње упадљиво његово неувиђање да је то што ради директна цензура. Одрађено по кратком поступку, комесарски.

Постоје многи који су за време комунизма били прогањани због својих ставова, а данас их поново прогањају исти ти људи који су једноставно црвену комунистичку петокраку заменили истом таквом, само жутом, европском. Добрица Ћосић нама млађима открива да међу данашњим либералима, демократама и припадницима невладиних организација, има бивших марксиста (Небојша Попов, Драгољуб Мићуновић, Света Стојановић, Животић) и тврдих марксиста (Владан Мијановић, Соња Лихт, Милан Николић). Данас су то све наводно борци за слободу и људска права, бар док се не истакне неко ко другачије мисли од њих.

Ако је Орвел у праву, а у многоме се већ показало да јесте, чека нас само још дубље пропадање у тоталитарну диктатуру. У том процесу ће нас убеђивати да смо уствари све слободнији и слободнији. Слично као у роману "1984", Министарство Рата је одавно променило назив у Министарсво Одбране, а војне јединице се називају мировним снагама. У роману постоји Министарство Изобиља чији је посао да људима непрекидно обећава бољу и богатију будућност, док се у реалности непрестано спроводи смањење прихода и проширење рестрикција.

Орвелов роман је на изглед писан као критика совјетског комунистичког режима, али видимо да су црвена и жута петокрака уствари једна те иста. Не морамо тражити паралеле ван граница Србије, комунисти су и даље овде међу нама. Надам се само да ће бар Орвелов роман остати хипербола.




Чланци који говоре о овој теми:


РАСИЗАМ ЧЕДОМИРА ЈОВАНОВИЋА
http://www.nspm.rs/komentar-dana/rasizam-cedomira-jovanovica.html


КАКО ЈЕ УГАШЕН „АТЛАНТИС": МИЋУНОВИЋ И ИВАЊИ ОТЕРАЛИ ЧОМСКОГ
http://standard.rs/vesti/36-politika/6944-kako-je-ugaen-atlantisq-miunovi-i-ivanji-oterali-omskog-.html


СТЕФАН КАРГАНОВИЋ: ПОНОСИТЕ СЕ, БУДАЛЕ! АЛИ ИМА ЛИ НЕКОГ ПАМЕТНОГ ДА СЕ ОВОГА СТИДИ?
http://standard.rs/vesti/36-politika/6955-stefan-karganovi-ponosite-se-budale-ali-ima-li-nekog-pametnog-da-se-ovoga-stidi-.html

Нова нада за Србију и разлог за оптимизам

Многи су мислили да ће буђење из евро-сна српског народа тећи веома споро и да ће се окретање интересима Србије десити тек након доласка на власт, разоткривања и пада нашег наредног народног вође - Томислава Николића.

Ствари су се почеле узбрзано одвијати и јавља се све више отрежњујућих чланака. Изгледа да ће наш будући председник много мање бити на власти пре свог пада него што се до сада мислило. Ако западу крене мало лошије са обманама као што и јесте кренуло, можда се деси да нови еврофанатици уопште не дођу на власт након предстојећих избора.

Све што је потребно је да људи сазнају информације које ће их пробудути из евро-сна који се све брже урушава.

Ево првог чланка који говори о томе да након скорашњих разоткривања обмана запада, људи почињу да виде један нови пут који не води у безнађе. Ствари које су до јуче биле на маргини значаја, од данас постају реална нада:

ДАН КАДА ЈЕ КОШТУНИЦА ПРЕСТАО ДА БУДЕ ДОСАДАН
http://standard.rs/vesti/36-politika/6722-ana-radmilovi-dan-kad-je-kotunica-prestao-da-bude-dosadan-.html

Наредна анализа је одлична и сасвим у складу са претходним чланком. Може се слободно рећи да је визионарска јер тек долази време које ће потврдити оно о чему аутор пише:

РАЗОТКРИВАЊЕ НАПРЕДЊАЧКЕ ПРЕВАРЕ
http://www.vidovdan.org/component/content/article/37-politika/9504-razotkrivanje-naprednjake-prevare