Једна од тренутно највећих опасности по Српски народ је вера многих у тачност изреке "Сјаши Курта да узјаше Мурта". Ово је за пребогате демократе на власти додатно охрабрење да наставе да краду, а са друге стране потпуно обесхрабрење људи да ураде било шта да их спрече у томе.
Док људи не отворе очи и не виде да погрешне одлуке политичара на власти директно утичу на погоршање животног стандарда, смањење куповне моћи, на затварање фирми и уништавање целе привреде, понор у који упадамо биће нам све ближи и све неизбежнији. Све ћемо мање новца примати, а све већи проценат давати на отплате дугова и порезе и тако реално бити робови најбогатијих светских моћника. Ми ћемо радити, а новац ће ићи њима.
НАТО нам је уништио фабрике, а ми се сада код НАТО држава задужујемо како би их обновили. Уместо да нормално наставимо да радимо за себе, сада смо задужени десетине милијарди евра и радимо за оне који су нас поробили. Они су толико незасити да им и ово мало људи који зарађују за себе смета и желе да отму и њихов профит.
Типичан пример за ово је била обнова Пожешке улице у Београду када је на тендеру поред неколико домаћих фирми, међу којима су били и Путеви Ужице, влада наместила посао аустријској компанији. Ови су проценили да им се не исплати много да се умарају и узели су Путеве Ужице за извођача. Дакле ми смо радили а они су узели сав профит!
У последње време се појављује доста текстова и извештаја из којих је могуће видети да нису сви исти. Не само да нису исти, већ да на пример садашњи председник Тадић ради потпуно супротно свом претходнику Коштуници када су многе ствари у питању. Ево коментара Викиликс извештаја који ће вас уверити у то:
http://www.vidovdan.org/component/content/article/46-izdvajamo/6505-ameriki-ultimatum-2006-kotunica-odbio-tdi-prihvatio
Ево још једног веома занимљивог текста који даје одговор на питање да ли је власт онаква какву народ заслужује или не мора бити тако:
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/kakav-narod-takva-i-vlast-q.html
Сазнати истину равно је отварању падобрана. Довољно је не бити омађијан већ знати истину и расуђивати нормално. Лако је обманути наивну особу.
Ручица падобрана нам је у рукама, али је нећемо повући док жмуримо над понором и мислимо да се падобран уопште неће отворити.
Док људи не отворе очи и не виде да погрешне одлуке политичара на власти директно утичу на погоршање животног стандарда, смањење куповне моћи, на затварање фирми и уништавање целе привреде, понор у који упадамо биће нам све ближи и све неизбежнији. Све ћемо мање новца примати, а све већи проценат давати на отплате дугова и порезе и тако реално бити робови најбогатијих светских моћника. Ми ћемо радити, а новац ће ићи њима.
НАТО нам је уништио фабрике, а ми се сада код НАТО држава задужујемо како би их обновили. Уместо да нормално наставимо да радимо за себе, сада смо задужени десетине милијарди евра и радимо за оне који су нас поробили. Они су толико незасити да им и ово мало људи који зарађују за себе смета и желе да отму и њихов профит.
Типичан пример за ово је била обнова Пожешке улице у Београду када је на тендеру поред неколико домаћих фирми, међу којима су били и Путеви Ужице, влада наместила посао аустријској компанији. Ови су проценили да им се не исплати много да се умарају и узели су Путеве Ужице за извођача. Дакле ми смо радили а они су узели сав профит!
У последње време се појављује доста текстова и извештаја из којих је могуће видети да нису сви исти. Не само да нису исти, већ да на пример садашњи председник Тадић ради потпуно супротно свом претходнику Коштуници када су многе ствари у питању. Ево коментара Викиликс извештаја који ће вас уверити у то:
http://www.vidovdan.org/component/content/article/46-izdvajamo/6505-ameriki-ultimatum-2006-kotunica-odbio-tdi-prihvatio
Ево још једног веома занимљивог текста који даје одговор на питање да ли је власт онаква какву народ заслужује или не мора бити тако:
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/kakav-narod-takva-i-vlast-q.html
Сазнати истину равно је отварању падобрана. Довољно је не бити омађијан већ знати истину и расуђивати нормално. Лако је обманути наивну особу.
Ручица падобрана нам је у рукама, али је нећемо повући док жмуримо над понором и мислимо да се падобран уопште неће отворити.
