среда, 3. април 2013.

Слово о Европи


Погледајмо пар чињеница које би требале да нам помогну да сагледамо шта је заиста Европа, каква је пре свега њена култура, за какве се вреднсти она залаже, који су њени интереси, и ка чему она тежи.
НАПОМЕНА: Појмове Европа, Запад, НАТО, Империја у даљем тексту треба схватити као синониме. Не говорим дакле о Европи као географском појму јер такав континент практично ни не постоји као засебна целина већ је она само западни део Евроазије.

Кратак остврт на историју

Пре свега треба приметити да је данашња Европа наследник Западног римског царства и да бисмо ми као наследници некадашње Византије вероватно требали још увек бити у могућности да уочимо значајне разлике нашег и њиховог света, вере, културе, вредности итд.
И поред свог труда екумениста, ипак је очигледно да нам црква и вера нису заједничке (већ 1000 година), а што се културе тиче довољно је погледати ова ћирилична слова и признати да у најмању руку постоје бар неки трагови нашег византијског порекла.
Однос Европе према нама до почетка 20. века лепо осликава званични став Енглеске од пре 200 година којим се осуђују сви захтеви Срба да живе у сопственој држави и да нам је "место у Османској империји која је модерна европска држава". Нису дакле сматрали да имамо право да се бунимо због ситница као што су отимање деце у јањичаре, и набијања на колац кога пожеле, што је веома спор и ужасан начин  умирања, али очигледно је задовољавао европске стандарде.

Историја до ослобођења од Турака нам указује на некакав хроничан суштински и непремостив раздор са Европом и најављује сукобе и у наредном 20. веку. Поред неколико ратова које смо водили са више европских држава, довољно је можда само поменути да су нас Немци у име једне половине Европе бомбардовали 1941. године, да нас је друга половина бомбардовала 1944. а да су нас 1999. године бомбардовали сви заједно.

21. век

Завршивши 20. век војном агресијом, Европа је у 21. веку наставила свим могућим другим видовима агресије на нашу земљу и циљу њеног распарчавања, потчињавања и пацифизовања.

Укратко, Европа је створила нарко-државу Косово и потпуно је подржавала терористичку ОВК. За председника су поставили терористу и ратног злочинца као награду за чињење гнусних злочина у њиховом заједничком интересу.

Европа данас свим силама спречава истрагу о отимању и убијању људи ради трговине њиховим органима што представља одвратно саучествовање у злочину.

Данашњи пример

Да видимо међу данашњим вестима за шта се то Европа залаже и чему тежи.

Укинута забрана удружења педофила:

Обратите само пажњу како покушавају да оправдају... споразумно... ако дете пристаје... одвратно! Могу да замислим како ће кроз политичку коректност и "научно доказивање да није штетно" све ово јавност прогутати уз асистенцију ЕУропски оријентисаних медија.

Суштина раздора

Гледајући само последњих неколико година у којима је Запад извршио агресију на бројне земље, убијајући огроман број људи ради овладавања природним ресурсима тих земаља, постаје прилично очигледно оно за шта је раније била потребна озбиљнија историјска анализа.

Као што је то вековима радила, западна цивилизација верује да има право да узме све за шта има способност и могућност да узме. Запањујуће је како је ово правило важило и пре једног миленијума и како непромењено важи и сада. Сама могућност да се нешто отме, да се туђе опљачка, да се уради било шта у сопственом интересу, само по себи за њих представља и оправдање да се тако нешто и уради.

Суштина раздора Запада и Истока, суштина разлика у вери, култури и вредностима јесте њихово опредељење да служе себи и својим интересима, без обзира на средства (макијавелизам). Они су Истину уклонили са првог места својих приоритета и ту поставили себе. Сами су себи постали највећи приоритет и једина вредност.

Зато се не стиде да отимају, не маре за милионе убијених људи које проглашавају колатералном штетом... колатералном штетом током отимања туђег, пљачкања народа и земаља хиљадама километара далеко од њихове постојбине.

Не стиде се да лажно окриве другог како би наизглед оправдано започели убијање и уништавање, и не стиде се на крају да признају да су од почетка лагали. Лицемерје им је постало врлина, поносе се њиме. Тога су већ сви свесни, неки само ћуте у страху, а неки их чак јавно подржавају мислећи да је људска сила највећа, а људски суд последњи.

Гледају са подсмехом на оне од нас који нису издали своју веру, своју земљу, ни Истину за коју кажу да више не постоји. Гледају нас са подсмехом и еуфемистично нас зову романтичарима. Зову нас сањарима. Мисле да нисмо рационални, а рационално је једино бити њима послушан јер су јачи. Из искуства оних који су им се потчињавали видимо да им се мора бити послушан до смрти. Немају милости. На самртном одру од нас ће тражити да исповедимо захвалност што умиремо за њих. Идел је бити њихов ресурс.

Сањају само о уживањима, такмиче се у разврату. Како су њихове навике противне моралу, а често и закону, боре се свим силама и против морала и његовог Творца, и покушавају да озаконе све што још нису. Тврде да Творца уствари ни нема, па тако ни његовог морала, и праве морал по својој мери. Сами су творци, и законодавци, и судије, и џелати. Наше је само да сагнемо главу.

Обећавају мир и стабилност... ако све буде по њиховом. Ако не буде тако, онда ће бити и рата. Онога ко им не да оно што затраже, проглашавају узрочником рата и реметиоцем мира. Онда тај угрожава мир и стабилност, а не они који непрестано прете, и воде све ратове, и који су их све и започели. На крају када некога силом згазе, отму и опљачкају, кажу да су убијали за његово добро. Кажу да је у заблуди свако ко помисли да може да им се супротстави, па морају силом да му помогну да се ослободи заблуде.

Цинизам, лицемерје, охолост, разврат, бестидност, пљачка, отимање, злочин, убиство...

То је Европа.