Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме ће се осолити?
Она неће бити ни за шта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
(Мт. 5,13)
Ако би требало крунисати владара овог сурвог света, на престолу бисмо затекли лаж, одавно спремну да и званично буде устоличена. Нико други не стоји иза најзначајнијих догађаја којима се животи милиона људи грубо мењају, тужно ломе и трагично прекидају.
Србија је и те како осетила немилосрдну руку владара овога света, али треба знати да је свуда на светској позорници у току иста представа, само се разликују костими и сценографија. Неки то схвате одмах, неки потраже срећу на другом делу позорнице, али како је сценарио један, пре или касније сви бивају укључени у главну радњу.
Као последица ове трагедије која је у току, људи се у својој немоћи повлаче у себе и ту, у дубинама њихових срца одлучује се исход тајанствене битке за вечност. Многи бивају поражени пред страшним призорима са којима помирење налазе у гашењу ватре у себи, у не гледању и не чињењу.
"Са приближавањем краја света саблазни ће толико ојачати и умножити се, да ће ради безакоња охладнети љубав многих."
(Мт. 24,12)
"Ништа само по себи није ни истинито ни лажно. То се само тако причињава. На тај начин ништа по себи није добро или лоше, јер то је ствар мнења, обичаја, закона који стварима дају атрибуте. Апатија нас удаљава од борбе око ничега, јер све ствари су једнаке у својој неважности."
Пирон - Грчки филозоф раног скептицизма
Ако постоји неко ко прати човечанство у свом напредовању ка свом уништењу, сигурно се лепо забавља гледајући како се филозофија раног скептицизма повампирила после више од 2000 година у служби незаситих власника света као опијум за крда робова који верују да су нашли свој душевни мир, и који га љубоморно чувају.
"Знам дела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих."
(Отк. 3:15-16).
Покушај изазивања људске реакције на неправду која се догађа, представља сипање соли на њихову највећу рану и тада је могуће добити оштру реакцију, али само на дрски покушај извођења из миле и драге нихилистичке равнотеже, коју ко зна коликом муком уопште успевају да успоставе.
Овде је нарочито важно да се примети, да они људи који припадају "гомилама обузетим сујетом и служењем свету" (свети Игњатије Брјанчањинов), они, што су до те мере обузети сујетом, што су се потпуно предали овом свету који, по речима Апостола, сав у злу лежи (1. Јн. 5,19), они што су изгубили духовни вид и због тога све што се сада догађа у свету сматрају потпуно природним, нормалним, са чиме се ваља помирити, они, дакле. Отпадништво не виде, не примећују. Страшно их љути када неко покуша да им отвори очи, јер то им ремети спокојан живот и уживање у њему.
Архиепископ Аверкије - Света ревност
"Шта се ту може, узалуд се нервираш", "Ћути и гледај своја посла" типични су примери одвраћања којим се несвесно, евентуални злочинац датог случаја тренутно амнестира од било какве одговорности и осуде.
Зар управо то и није наш посао? Зар непристајање на зло није управо оно што се од нас тражи? Није ли овде граница добра и зла која се апсолутним изостанком осуде злочина неприметно прелази. Не добија ли се утисак да је особа која тако чини на неки начин заражена почињеним злом и постала његов саучесник. Увек на сигурном растојању од емпатије, под илузијом чврстине свог крхког мира, успавани човек неће ни приметити да је и сам постао непријатељ Истине и Правде.
Тешко свету од саблазни; јер потребно је да доћу саблазни, али тешко човеку оном кроз кога долази саблазан.
(Мт, 18,7).
Дух овога времена савладао је многе. Човека је у својој бескрајној слободи тешко одвратити од пута којим је кренуо и сигурно је да је потребно бескрајно стрпљење како бисмо помогли онима које највише волимо.
Пре свега ипак, морамо добро пазити на себе јер искушења су велика и бројна, па су наша вера и снага на сталном испиту, а "слаба капља која постојано капље пробија тврди камен." (Добротољубље, пребодобни Исак Сирин, Подвижничке поуке)
"Удаљи се од њега и чувај - то је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће, избегао његов утицај."
(свети Игњатије Брјанчањинов)
Као закључак тешко могу навести ишта боље од речи премудрог архиепископа Аверкија (Џорданвилског):
Ето зашто је злочин ћутати о Отпадништву, обмањивати и себе и друге да је све у реду и да се не треба узнемиравати без разлога. Ако ми и немамо снаге "да својом немоћном руком зауставимо Отпадништво" (свети Игњатије Брјанчањинов), дужност хришћанске љубави нам налаже не само да се "удаљимо" и да се - чувамо, него и наше ближње да заштитимо, да их упозоримо на оно што сами не увиђају. Овде се увек ваља сетити речи једног од највећих стубова наше свете Цркве- светог Григорија Богослова: "ћутањем се издаје Бог". Не смемо ћутати када је у питању дело од највеће важности, какво је дело спасења људске душе!
Архиепископ Аверкије - Света ревност
