Србија у Матриксу - Извештај са неокортикалног ратишта

Да бисмо разумели садашњост, морамо познавати прошлост. Неинформисана особа може испасти наивна услед несхватања ситуације у којој се налази. Незналицу је лако преварити. Погледајмо где се данас налази наша Србија.

Пре 11 година НАТО савез предвођен Америком овде је сејао смрт. Уништавали су фабрике, рушили мостове, бацали касетне бомбе и то чак и на стамбена подручја. Генерал Весли Кларк похвалио се како је такав поступак био његов предлог са циљем уништења морала и отпора народа.

Као и у сваком рату, оружје је коришћено како би се постигли одређени циљеви. Рат се завршава када су циљеви остварени. Да ли се вама чини да је рат завршен? Да ли вам се чини да је Империја остварила своје циљеве? Да ли осећате безрезервну љубав коју показују према нама? Ако вам последње питање звучи саркастично, биће да осећате да нас и даље не воле, да им циљеви још увек нису остварени, и да рат и даље траје.

Какав је то рат у коме изнад нас више не прелећу Томахавк ракете и не чују се бучни одјеци експлозија? Одговор на то питање недвосмислено налазимо у војној доктрини САД-а. Доктринарно правило КоВ САД објављено у јуну 1993. године говори о разради многобројних начина за "савладавање противника без насиља". У Пентагону су 1994. године разматрани и разрађени аспекти неокортикалног рата - свеобухватног рата који се истовремено води на подручјима економије, психологије, технологије, науке, спорта, религије, итд.

Винстон Черчил је још 6. септембра 1943. године на Харвардском универзитету рекао: "Наше две земље су те које контролишу судбину света, које контролишу науку и технологију, које контролишу културу. То су оружја далеко моћнија од војне силе. Контролисати оно што човек мисли, нуди много веће добити од одузимања земље и провниција других народа или њиховог исцрпљивања експлоатацијом. Будуће империје ће бити империје ума". Одлична најава и дефиниција онога што данас називамо неокортикалним ратом.

Увек је постојала ратна пропаганда са циљем одвраћања војника или цивила од борбе, али овај модеран свеобухватни рат чини да цео један народ промени своју свест, изгуби осећај за стварност и почне да живи у магичном свету обмана и манупулација.

Србија већ годинама заиста живи у свету потпуно створеном пропагандом. Сви живимо у Матриксу, и као у филму, привидно живимо у свету који нам је пред очима, а стварности нисмо ни свесни.

Our current society has replaced all reality and meaning with symbols and signs, and human experience is of a simulation of reality. Moreover, these simulacra are not merely mediations of reality, nor even deceptive mediations of reality; they are not based in a reality nor do they hide a reality, they simply hide that anything like reality is irrelevant to our current understanding of our lives.

Жан Бодријар - Simulacra and Simulation

Зашто ратују против нас? Зашто нас не воле?

Код нашег народа постоји одређена веза са стварношћу која Империји отежава да нас неокортикалним ратом потпуно затвори у Матрикс. Сама идеја симулиране стварности није наравно потекла из сценарија филма, већ филозофску основу има у делу Симулакрум и Симулација, модерног франсуског мислиоца Жана Бодрјара. У њему се управо описује произведена привидна реалност у којој људи живе, а од којих је стварност потпуно сакривена.

The simulacrum is never that which conceals the truth - it is the truth which conceals that there is none. The simulacrum is true.

Жан Бодријар - Simulacra and Simulation

Да би Империја остварила оно што Жан Бодријар објашњава у свом делу, истина мора бити релативизована. Сваки ослонац у реалности мора бити уклоњен, а права вера у Бога јесте управо то. Зато видимо да се данас сваки јасан и чврст став осућује као ретроградан и застарео, нарочито ако је у питању библијски морал. Чујемо да се не треба везивати за прошлост већ за будућност. Тако је почело одвајање од стварности и пут у Матрикс.

Доказ да нисмо коначно поражени је то што се и даље осећамо нелагодно, што се и даље бунимо. Један од циљева неокортикалног рата је достизање стања што мањег отпора становништва окупацији. Пожељно је да становништво на крају буде задовољно својим стањем, чиме се најмање оптерећују ресурси окупаторске силе.

На пола пута између стварности и симулације, многи од нас су пропагандна дејства успели јасно да примете. Свима познати пример је константно представљање суровог бомбардовања као неопходно, као спас из мрачних времена који нам је отворио пут ка европској будућности. Озбиљнији узвици за буђење чули су тек недавно. Матија Бећковић је након 10 година пропаганде невладиних организација (пропаганде машинерије које финансира амерички НЕД) по њиховиј причи саркастично закључио "да нам је тада била ова памет, сами бисмо себе бомбардовали". Постићи да цео народ оправдава тек завршено бомбардовање и несвесно призна да би и сам себе, да је знао, бомбардовао, јесте магично.

Дејство пропаганде је заиста права магија, под дејством које човек заиста није свестан ситуације у којој се налази. Људи једноставно доносе одлуке на своју штету и бивају задовољни због тога. Свако ко такво чудо гледа са стране, највероватније бира управо омађијаност као најбољи начина да се опише стање у коме се налази та особа, или у овом случају цео један народ.

Инвазија САД-а на Ирак започета је ради уништења оружја за масовно уништење. До данас је потврђено преко 120.000 убијених недужних становника ове земље, никакво оружје није пронађено, а нико чак ни не помишља да се извини!

Шта се тренутно догађа на неокортикалном ратишту?

Шиптари су управо почели делују као да је Космет последњих 1000 година био њихов и најдиректније кажњавају свако одступање од њихових самопроглашених права. КФОР, НАТО, САД, и ЕУ својим изјавама потврђују право премијера Тачија да заведе ред на територији своје државе. Стварају се несташице сваке опреме и хране, а сигурно можемо очекивати ускраћивање струје и воде. Стварају тешко стање како би сваки договор изгледао као спас у "тренутним околностима", које се као у правом позоришту, тренутно изводе на сцени. У понедељак Ангела Меркел улази да пред крај представе одглуми избавитеља. Наш задатак је да ћутимо и мирно прихватимо постављени сценарио, и да ако је могуће поверујемо Борку Стефановићу и Борису Тадићу како договор није савршен, али је за нас најбољи могући у "тренутним околностима" које су ицениране. Требали бисмо бити спокојни што се доносе страшне одлуке против наших интереса.

Министар одбране Драган Шутановац прошлог месеца се вратио из посете нашем (не)пријатељу САД, где је некада у камповима FBI завршио своју (шпијунску) обуку. Веома је занимљива изјава коју је дао у интервјуу једном домаћем дневном листу. Наиме, говорећи о плановима свог министарства, рекао је "да су уз помоћ кампање НАТО, коју су подржавале САД, окончани ратови на Балкану деведесетих година."

Ако знамо да је НАТО деведесетих деловао искључиво против Срба, на територији целе СФРЈ, и да су захваљујући томе стотине хиљада Срба протерани далеко од својих кућа, ова изјава је крајње чудна. То је као када би се две особе свађале пола сата након чега би јача претукла слабију и тиме окончала сукоб. Какво је то стање ума које би претучену особу натерало да се поносно захваљује насилнику што је "допринео окончању сукоба" ?!

Очигледно је изречена изјава у функцији дугорочне промене свести оних којима је пласирана, а овакве евентуалне тренутне реакције ће се временом утопити у море произведене лажне реалности. Потребно је да макар у овом тренутку што више људи размисли о овоме и дође до једног од два закључка. Или је Шутановац у праву, и НАТО нам је помогао убијајући нас и окончавајући сукоб, или није у праву. Ако није, онда је очигледно да поступа по војној доктрини САД-а која дефинише неокорикални рат, и да је тиме он један од Америчких војника који ратују против српског народа.

Драган Шутановац на НАТО носачу авиона

Његов саборац, председник Србије Борис Тадић, унапред најављује да неће користити војску за заштиту српског становништва. Сада знамо да наша војска под његовом командом не служи за одбрану Срба јужно од Копаоника. Сасвим је могуће да би искључиво дипломатска средства дошла у обзир и у случају војне агресије на јужне делове Србије, можда и на Ниш, а могуће и на Београд. Он чак иронично обећава да ће наша полиција штитити припаднике КФОР-а који су пред нашим очима хеликоптерима пребацивали Шиптарске специјалне војне јединице ради дејства против нашег народа. Док најављује њихову заштиту, припаднике свог народа назива хулиганима и криминалцима.

Данас је и Марко Јакшић, ретко искрен политичар и храбар патриота прозван криминалцем. По стоти пут ће њихова неоснована оптужба у медијима бити прећутно прихваћена као истина од стране овог омађијаног народа. Они који не поштују ни Устав Србије, ни резолуције Уједињених нација, ни међународно право, позивају на линч некога ко се дрзнуо да им се макар и речима супротстави. Поред једне од највећих светских наркомафија коју уопште не помињу, оптужују једног истинољубивог Србина преко своје машинерије за производњу реалности - преко медија, који у данашњем свету замењују и тужилаштво и суд. Сигурно ће се наш председник, њихов одани војник, "осетити одговорним да испита изнете оптужбе" и што пре ухапсити овог човека. Истина је највећи криминал у Матриксу. Унутар симулакрума Марко Јакшић је заиста криминалац. Зато одмах по опажању такве особе, потпуно исто као у филму, одмах крећу у акцију хватања "опасног криминалца и терористе". Интензивно коришћење истинитих речи је адекватно оружје којим је могуће саботирати модерна ратна дејства, којим је могуће угрозити успостављену симулацију. Управо је истином могуће разоткрити Матрикс. Још увек нисмо потпуно омађијани.

Од укупне производње хероина на свету, 95% се производи у Авганистану. Земљом господари војска САД, након чијег доласка се производња овог наркотика повећала два пута! Борба против дроге води се само на телевизији, док се свих ових година бескрајна поља мака неометано проширују. Ако вам није било јасно због чега је баш Авганистан био прва земља која је признала независност Косова, онда вероватно не знате да се већина хероина пласира на тржиште Европе, а да је његов главни дистрибутер албанска (албанско-америчка) мафија на Косову. Занимљив је и податак да је предходно запослење авганистанског председника било у САД, у CIA.

Избори су пред нама. Ускоро ћете моћи, као и Нео, да изаберете да ли желите остати у Матриксу или изаћи у реалност ма каква она била. Да ли ћете прихватити измишљена тумачења како бисте се осећали лагодније, или вам се као Неу, овај Матрикс чини превише неуверљив да бисте у њему могли живети мирне савести? Да ли ћете узети плаву или црвену пилулу?

ТРКА ПРОТИВ СРБИЈЕ

Шака људи који владају Србијом као да се такмичи ко ће од њих бити погубнији по нашу отаџбину. До сада се у тој групи која предводи трку највише истицао наравно председник Тадић, бројним неделима, међу којима су два најефикаснија била довођење ЕУЛЕКС-а на Косово, који никада без његовог свесрдног залагања није могао заменити снаге Уједињених нација, и инсистирање на доношењу резолуције о признавању непостојећег геноцида над 8000 "мушкараца и дечака", преузимајући тако кривицу у име свих нас за сва уништавања и убијања на овим просторима у протеклих 20 година, стварна и измишљена, што ће се потенцијално одразити на све нас у виду десетина милијарди евра одштете Босни и Косову почевши већ за неколико година.

Овиме је наш председник практично осигурао прву позицију у трци, упркос доскорашњој јакој конкуренцији од стране министра одбране Шутановца, који је уништивши комплетну војску и сву њену покретну и непокретну имовину, помислио да ће некако успети да избије на чело колоне. Покушао је све, са америчким амбасадором заједно убацивао противваздушне ракете у пећ, распустио војску и дао касарне другарима да праве станове и Кинезима да адаптирају себи у смештај, осакатио опрему, механизацију и оклопне бригаде увођењем лошег одржавања, радио набавке скупе а лоше опреме итд. Био је тако успешан у уништавању војске да данас свака земља из окружења има разлога да прижељкује било какав конфликт са нама јер ће у случају сукоба гарантовано бити на добитку, и територијалном и материјалном. Тако је добро "реформисао" војску, да политичари данас након претње употребе оружане силе против нас, унапред говоре да се неће бранити оружјем!

Динкић полако губи вођство које је имао на почетку трке. Узевши укупно 6,8 милијарди евра у свега три наврата, за шта постоје подигнуте (и занемарене) три оптужнице, надао се да ће овом крађом невиђених размера дуго бити на водећој позицији коју је на самом почетку симболично узео демократским преузимањем Народне Банке Србије, са окаченим демократским калашњиковим око врата.

Њега користећи исту методу већ дуго покушава да стигне градоначелник Ђилас који је злоупотребом службеног положаја увео тотални монопол у области маркетинга у свим медијима. Он је пре неколико година по 30 пута мањој цени од продајне добио сав рекламни простор на свим телевизијама са националном фреквенцијом до 2014. године! Доласком Тадића на власт профит његове фирме порастао је 2300% (званичан податак Агенције за привредне регистре), а удео на тржишту је скочио са 30% на данашњих 95%. Ипак, успео је за себе да прикупи свега 300 до 400 милиона евра, тако да није ни близу Динкића, а камоли Шутановца и Тадића. Истина је да посао уз њега раде Тадићеви саветници Крстић и Шапер па њихове милионе треба додати на Ђиласове, али ово је ипак индивидуална трка их тако морамо и рангирати.

Забележени су и дилетантски покушаји њихових колега махом из Демократске странке да нешто постигну. Заменик министра правде Слободан Хомен, са богатим резимеом једног од највећих шпијуна код нас, бившег Отпораша који је у камповима Америчке CIA-е у Мађарској завршио своје стручно усавршавање, пошто не сме ради сукоба интереса имати фирму на своје име, избегао је сукоб интереса отворивши три фирме - једну на оца, другу на мајку, а трећу на сестру. Он годишње зарађује свега од 20 до 30 милиона евра, тако да није ни вредан даљег помињања. Министар Дулић се труди да радом на више поља истовремено достигне Хомена у трци, али не само у економској сфери. Он се и као шпијун свесрдно залаже да што одлучније изда српске интересе. Викиликс је објавио део дипломатске преписке у којој се види да је део његових активности био редовно посећивање Америчког амбасадора и цинкарење локалних патриота и родољубаца.

Божидара Ђелића су саветовали да почне лажном скромношћу, што је и послушао причајући о спавању на теткином каучу и сликањем у Југо кабриолету. Он је већ у првих пар година успео да узме преко 13 милиона евра, али то је, као прво недовољно да озбиљно угрози остале, а као друго тај новац је добијен од стране банке, а не отет од домаћег народа као што су остали чинили. Видевши себе на зачељу колоне, јуче (2. августа 2011. године), покушао је да подлом обманом науди Србима и Србији изјавивши да се "проблем са блокадом прелаза на северу Косова [и Метохије] може искористити као проблем за улазак Србије у ЕУ." Ето, таман смо се залетети, и сада нас коче наши сународници са севера наше јужне покрајне. Ова злонамерна изјава је само кап у мору континуираног антисрпског извештавања свих телевизија и готово свих новина па ће ово надам се, остати само бедни покушај Ђелића да окрене Србе против Срба и преузме неку бољу позицију у трци уништавања истих.

Господе, молитвама Светога Саве, помилуј нас грешне и помози нам да се ова трка прекине пре него што добије свог победника, а Срби остану без Србије.