АЛИСА ВАН ЗЕМЉЕ ЧУДА

"Некада успем да поверујем у шест немогућих ствари пре доручка."

- Луис Керол, Алиса у земљи чуда -

Све ми се више чини да овај свет постаје неразумнији од Алисине земље чуда. Као да нас је неко неприметно све убацио у неку зечију рупу, још гору од оне из познате приче Луиса Керола.

Све што сам током свог живота научио, све што сам прочитао, све у шта верујем, полако је престало да се односи на овај неправедни свет, који се засигурно сурвао у неку мрачну рупу, много гору од зечије.

Погледавши неке ствари које се дешавају, покушајмо да закључимо у каквом се свету налазимо - једном нормалном свету у коме влада људски разум и логика, или у неком нелогичном свету у коме људи верују у немогуће ствари.

1.

Овога месеца смо веома често на вестима могли чути да се творац Викиликса Џулијан Асанж крије у амбасади Еквадора у Лондону. Британска полиција прети да ће упасти у амбасаду и отети га како би он био испоручен Шведској која га тражи због оптужбе за силовање две жене, а такође се разматра и изручење САД који су у једном тренутку јавно предлагали да се Асанж ликвидира.

Оно што на вестима нисте сигурно чули је да Асанжа за силовање уствари туже две Швеђанке које се "вођењем љубави" професионално баве при чему га једна оптужује да није носио кондом, а друга да му након вечерњег секса, ујутру није одобрила поновни који се десио! Такође, против Асанжа не постоји никаква тужба ни за силовање нити за било шта друго, а Шведска га тражи само ради сарадње у истрази!

Какав је то свет где човек против кога нема никакве тужбе, долази на интерполове потернице, једна велика земља предлаже да се он ликвидира, а друга велика земља прети (и неуспешно покушава) да упадне на суверену територију друге како би га киднаповала, ризикујући да прекрши до сада најоштрије чуване међународне конвенције.

2.

Каква је то држава у којој директор јавног сервиса емитује непријатељску пропаганду, а страдања свога народа крије и после бројних захтева. Александар Тијанић је новцем свога народа откупио ексклузивна права на приказивање филма "Сребреница - издани град" норвешког новинара Оле Флума, како би га крио од истог тог народа чији је новац употребио за откуп.

Филм је на крају приказан једном, дан после муслиманског обележавања пада Сребренице, док је на сам тај дан приказан један са свим други филм, снимљен по наруџбини ради ширења лажног мита кога истина одавно полако изједа.

Уместо покајања, данас смо сазнали да господин директор нашег јавног сервиса крије и филм о страдању Срба у логору Јасеновац, а да је наш кандидат за Америчког Оскара нови усташко-пропагандни филм Горана Паскаљевића о логору Старо Сајмиште. Филм "Када сване дан", замислите, говори о Србима који усред свог главног града пуне логор смрти, при чему се не открива да је Земун тада био у Павелићевој НДХ, а да је управа логора Juden lager Zemlin била немачка (Гестапо), што се види и из самог имена.

Паскаљевић каже да је у логору "страдало више од 5000 жена, деце и стараца, углавном јеврејске, али и ромске националности" као да не зна да су у њему завршили и бројни Срби, припадници антифашистичког покрета. Да ствар буде још гора, Паскаљевић је новац за филм (пола милиона евра) такође добио из државног буџета и то без конкурса, директно заслугом свог страначког колеге из Г17+, тадашњег министра културе Небојше Брадића.

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-pussy-riot-asanz-paskaljevic-ili-tri-boje-a-nasa-najcrnja.html

3.

Чудан је свет у коме након сечења глава петнаест момака и две девојке (због одласка на журку на којој су били заједно и момци и девојке, и још се на журци плесало), борци за људска права из целога света ипак мисле да је слобода највише ускраћена трима девојкама које су се голе самозадовољавале мртвим кокошкама у супермаркету, а које су ухапшене јер нису слободно могле да дивљају у Храму Христа Спаситеља.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/249860/Letele-glave-zbog-druzenja-sa-suprotnim-polom-na-zabavi-

4.

Да ли је нормалан свет у коме је за убиство навијача Бриса Татона осуђено 15 момака на укупно 240 година, а да уствари нико од њих није крив. Не само да нису криви, већ је бар један од њих доказано био 500 метара удаљен и баш тада стајао уз полицајца који му је писао казну за непрописно паркирање.

Осуђени младићи су га наводно бацили са велике висине преко жардињере, али ето данас се јавља човек чији је исказ полиција занемарила, који је видео несрећног младића да сам прескаче жардињеру, поред кога је младић пао и који му је помогао да уђе у кола хитне помоћи. Човек је пензионисани полицајац кога су покушали да натерају да потпише лажно сведочење, да је видео да како је младић бачен, али пошто није пристао једноставно су занемарили његово сведочење.

http://www.telegraf.rs/vesti/315436-svedok-tvrdi-taton-sam-skocio-terali-me-da-lazno-svedocim

5.

Можда овај свет више личи на Кафкин Процес. Специјални тужилац Миљко Радосављевић држао је директора Панчевачке азотаре  81 дан у затвору, ништа га не питајући. За то време доведен је стечајни управник, милиони државних евра су извлачени, азотара је уништена, а појединци из ДС и СПС су постали веома богати.

6.

За крај, шеста невероватна ствар пре доручка је једно лично искуство. Пријатељ ми прича да нам је најбоље да уђемо у НАТО. Није важно што су исценирали Рачак да би нас бомбардовали и отели Космет, није важно ни протеривање из Крајне, ни спречавање истраге о страшној трговини органима. Није важно што је Хаг само један инструмент њиховог притиска на све који им се не поклоне, што су насилна оргијања Насера Орића и његове дружине оправдана. Нису важни ни Либија, Сирија, ни Ирак, ни Авганистан, ни милиони мртвих.

Ништа није важно, а знате ли зашто? Зашто ипак требамо ићи у НАТО? Зато што су и сви други потпуно исти као они, и исто би тако радили уколико би се нашли у таквој ситуацији. Замислите!

Никада се раније нисам нашао лице у лице са оволиким степеном моралног релативизма, никада раније нисам осетио дах антихриста. Запитао сам се како нас Бог још увек трпи и када ће затрубети трубе поновног доласка Господа. Тешко је понекада бити окружен толиком неправдом и злом.

Ако је Алиса из овога света прешла у други, мислим да се ипак нашла на нормалнијем месту од овога, и да би бољи наслов био "Алиса ван Земље чуда".

Крај света ће доћи када се сви навикну на морални релативизам,

и када сви прихвате компромис са злом.

- Цитат из књиге "Монах Калист" -

Куда плови Србија?

Осећам се као једини путник на броду који не прихвата са потајним одушевљењем предлог капетана да окрене брод ка великој санти леда, јер је то наводна пречица којом сви пролазе. Наш се брод одавно полако преусмерава ка свом сигурном потонућу, без индикација да ће ико покушати да се домогне управљача и почне да окреће кормило у супротном правцу пре него што буде касно.


Питање је само да ли тихи путници болују од стокхолмског синдрома, или тихују јер им је сломљена воља, а остала једино нада у бар мирну смрт. Створитељи модерног српског симулакрума очигледно нас покушавају умирити истом методом као Мисирац из Отписаних човека коме прилази да би га заклао изговарајући: "Не бој се, имам лаку руку."


Многи се данас жале на разне неистине, неправде и суровости на овом нашем путу ка стварању "земаљске Србије", а не виде да их тај пут већ 12 година одводи све даље од постојбине истине, правде и милосрђа - "небеске Србије".

Идеју да не треба стварати "небеску Србију" већ "земаљску Србију"

први је употребио Ђинђић још 2000. године,

а последњи Ивица Дачић пре два дана.

Спуштамо се у сурово мрачно царство процеђено од свега нематеријалног, у коме истина, правда и милосрђе нису ефективе које се вреднују.


Молим Вас браћо, провирите између корица историје.
- Погледајте ко је био задовољан положајем Срба у "модерној европској Турској империји" док су нас набијали на колац свакодневно.
- Проверите да ли су генерал Робертсон и Черчил имали намеру да испале иједан метак како би спречили крварење нашег народа и војске на Солунском фронту, далеко од куће.
- Сећате ли се ко је деведесетих једва чекао да нам убија децу, уништи индустрију и окупира отаџбину, а не могавши више да чека излажирао Рачак и остварио своју жељу.


Иза нас је непрегледан ред испуњених уцена и захтева, а поред сваког стоји неостварена нада у обећану награду. Након свих понижења очекивали смо милост, правећи се да не знамо коме се предајемо.


Чему се надате препуштајући им се тихо у загрљај?

Најгора власт, икада!

Увек је на челу српскога народа било људи којима се много тога могло замерити. Нису ретки они који су се у претходном веку обогатили на мукама свог народа који је захваљујући само Божијој милости опстао. Сазнали смо за многе који су се у претходне две деценије уграђивали десет или више процената у разне изградње, вакцине, бусплус картице, итд. Увек је било лопова, али никада до сада није било ИЗДАЈНИКА!

Никада ни један српски владар није иза леђа свом народу обећавао непријатељу помоћ у откидању делова наше отаџбине. Никада се банда пребогатих властодржаца није толико одродила и окренула против својих. Дојучерашње најцрње слутње показале су се сасвим истините захваљујући откривеним америчким дипломатксим депешама у којима видимо нашега председника како пре четири године моли наше душмане да га подрже свим средствима јер не постоји нико други ко може у толикој мери остварити њихове интересе у Србији.

Колико је ова власт огрезла у преваре и лажи најгоре врсте, може се видети и у односу према спорним догађањима у Сребреници деведесетих година. Знајући да је званична прича уствари "највећи тријумф пропаганде на Балкану" наша власт на челу са председником Тадићем, зарад "стабилности" а уствари зарад свог што плодоноснијег и дужег боравка на власти, намерно скрива истину и обмањује народ, и још иде и извињава се околним вођама међу којима је за неке еуфемизам рећи да су су им руке крваве до лаката.

Газећи по врховном закондавном телу Републике Србије, Тадић гази изгласану скупштинску резолуцију, и по налогу својих надређених НАТО господара усваја ЊИХОВ текст Резолуције о Сребреници! Док нам објашњава да ће наша извињења допринети помирењу у региону и да ће и остали народи кренути са извињењима за своје злочине, Тадић пушта злочинца Илију Јуришића осуђеног на 12 година затвора, услед наводних техничких пропуста у процесу (!), којом приликом он у Тузли бива дочекан као херој, раширених руку уз музику и весеље! Камо среће да нам председник греши због своје неинформисаности; у питању је свесна обмана.

Ко до сада то није схватио требало би да се забрине за своју перцепцију јер је крајње наиван. Ако нисте читали Викиликс документа, онда сте можда на Дневнику 2 Јавног сервиса европске Србије гледали извештај о почетку преговора Борка Стефановића са приштинским самопроглашеним властима. Тадићево уредништво на челу са Тијанићем, хвалило се том приликом како у преговорима нема статусних обележја Републике Косово, истовремено приказаујући слику са које је компјутерски (НАМЕРНО) уклоњена застава Косова са стола. Оригинална слика је убрзо процурела у јавност па се тако сазнало за ту конкретну превару српског народа од стране наше власти.

Коме ни то није довољно да поверује у свесно обмањивање сопственог народа најгоре врсте, нека се распита о Норвешком филму "Сребреница - Издани град". Тијанић је потписао уговор о куповини ексклузивних права за овај отрежњујући документарни филм, који се бави темом од највећег значаја за Србију, и сакрио га! Сада нико не сме да га прикаже! Наш новац користе да би нас обмањивали! То је нечувено!

Избори ће највероватније бити одржани 6. маја, а то је веома дуг период за подношење тешких удараца какве нам неуморно задаје наша власт. Хоћемо ли издржати?!

Србија у Матриксу - Извештај са неокортикалног ратишта

Да бисмо разумели садашњост, морамо познавати прошлост. Неинформисана особа може испасти наивна услед несхватања ситуације у којој се налази. Незналицу је лако преварити. Погледајмо где се данас налази наша Србија.

Пре 11 година НАТО савез предвођен Америком овде је сејао смрт. Уништавали су фабрике, рушили мостове, бацали касетне бомбе и то чак и на стамбена подручја. Генерал Весли Кларк похвалио се како је такав поступак био његов предлог са циљем уништења морала и отпора народа.

Као и у сваком рату, оружје је коришћено како би се постигли одређени циљеви. Рат се завршава када су циљеви остварени. Да ли се вама чини да је рат завршен? Да ли вам се чини да је Империја остварила своје циљеве? Да ли осећате безрезервну љубав коју показују према нама? Ако вам последње питање звучи саркастично, биће да осећате да нас и даље не воле, да им циљеви још увек нису остварени, и да рат и даље траје.

Какав је то рат у коме изнад нас више не прелећу Томахавк ракете и не чују се бучни одјеци експлозија? Одговор на то питање недвосмислено налазимо у војној доктрини САД-а. Доктринарно правило КоВ САД објављено у јуну 1993. године говори о разради многобројних начина за "савладавање противника без насиља". У Пентагону су 1994. године разматрани и разрађени аспекти неокортикалног рата - свеобухватног рата који се истовремено води на подручјима економије, психологије, технологије, науке, спорта, религије, итд.

Винстон Черчил је још 6. септембра 1943. године на Харвардском универзитету рекао: "Наше две земље су те које контролишу судбину света, које контролишу науку и технологију, које контролишу културу. То су оружја далеко моћнија од војне силе. Контролисати оно што човек мисли, нуди много веће добити од одузимања земље и провниција других народа или њиховог исцрпљивања експлоатацијом. Будуће империје ће бити империје ума". Одлична најава и дефиниција онога што данас називамо неокортикалним ратом.

Увек је постојала ратна пропаганда са циљем одвраћања војника или цивила од борбе, али овај модеран свеобухватни рат чини да цео један народ промени своју свест, изгуби осећај за стварност и почне да живи у магичном свету обмана и манупулација.

Србија већ годинама заиста живи у свету потпуно створеном пропагандом. Сви живимо у Матриксу, и као у филму, привидно живимо у свету који нам је пред очима, а стварности нисмо ни свесни.

Our current society has replaced all reality and meaning with symbols and signs, and human experience is of a simulation of reality. Moreover, these simulacra are not merely mediations of reality, nor even deceptive mediations of reality; they are not based in a reality nor do they hide a reality, they simply hide that anything like reality is irrelevant to our current understanding of our lives.

Жан Бодријар - Simulacra and Simulation

Зашто ратују против нас? Зашто нас не воле?

Код нашег народа постоји одређена веза са стварношћу која Империји отежава да нас неокортикалним ратом потпуно затвори у Матрикс. Сама идеја симулиране стварности није наравно потекла из сценарија филма, већ филозофску основу има у делу Симулакрум и Симулација, модерног франсуског мислиоца Жана Бодрјара. У њему се управо описује произведена привидна реалност у којој људи живе, а од којих је стварност потпуно сакривена.

The simulacrum is never that which conceals the truth - it is the truth which conceals that there is none. The simulacrum is true.

Жан Бодријар - Simulacra and Simulation

Да би Империја остварила оно што Жан Бодријар објашњава у свом делу, истина мора бити релативизована. Сваки ослонац у реалности мора бити уклоњен, а права вера у Бога јесте управо то. Зато видимо да се данас сваки јасан и чврст став осућује као ретроградан и застарео, нарочито ако је у питању библијски морал. Чујемо да се не треба везивати за прошлост већ за будућност. Тако је почело одвајање од стварности и пут у Матрикс.

Доказ да нисмо коначно поражени је то што се и даље осећамо нелагодно, што се и даље бунимо. Један од циљева неокортикалног рата је достизање стања што мањег отпора становништва окупацији. Пожељно је да становништво на крају буде задовољно својим стањем, чиме се најмање оптерећују ресурси окупаторске силе.

На пола пута између стварности и симулације, многи од нас су пропагандна дејства успели јасно да примете. Свима познати пример је константно представљање суровог бомбардовања као неопходно, као спас из мрачних времена који нам је отворио пут ка европској будућности. Озбиљнији узвици за буђење чули су тек недавно. Матија Бећковић је након 10 година пропаганде невладиних организација (пропаганде машинерије које финансира амерички НЕД) по њиховиј причи саркастично закључио "да нам је тада била ова памет, сами бисмо себе бомбардовали". Постићи да цео народ оправдава тек завршено бомбардовање и несвесно призна да би и сам себе, да је знао, бомбардовао, јесте магично.

Дејство пропаганде је заиста права магија, под дејством које човек заиста није свестан ситуације у којој се налази. Људи једноставно доносе одлуке на своју штету и бивају задовољни због тога. Свако ко такво чудо гледа са стране, највероватније бира управо омађијаност као најбољи начина да се опише стање у коме се налази та особа, или у овом случају цео један народ.

Инвазија САД-а на Ирак започета је ради уништења оружја за масовно уништење. До данас је потврђено преко 120.000 убијених недужних становника ове земље, никакво оружје није пронађено, а нико чак ни не помишља да се извини!

Шта се тренутно догађа на неокортикалном ратишту?

Шиптари су управо почели делују као да је Космет последњих 1000 година био њихов и најдиректније кажњавају свако одступање од њихових самопроглашених права. КФОР, НАТО, САД, и ЕУ својим изјавама потврђују право премијера Тачија да заведе ред на територији своје државе. Стварају се несташице сваке опреме и хране, а сигурно можемо очекивати ускраћивање струје и воде. Стварају тешко стање како би сваки договор изгледао као спас у "тренутним околностима", које се као у правом позоришту, тренутно изводе на сцени. У понедељак Ангела Меркел улази да пред крај представе одглуми избавитеља. Наш задатак је да ћутимо и мирно прихватимо постављени сценарио, и да ако је могуће поверујемо Борку Стефановићу и Борису Тадићу како договор није савршен, али је за нас најбољи могући у "тренутним околностима" које су ицениране. Требали бисмо бити спокојни што се доносе страшне одлуке против наших интереса.

Министар одбране Драган Шутановац прошлог месеца се вратио из посете нашем (не)пријатељу САД, где је некада у камповима FBI завршио своју (шпијунску) обуку. Веома је занимљива изјава коју је дао у интервјуу једном домаћем дневном листу. Наиме, говорећи о плановима свог министарства, рекао је "да су уз помоћ кампање НАТО, коју су подржавале САД, окончани ратови на Балкану деведесетих година."

Ако знамо да је НАТО деведесетих деловао искључиво против Срба, на територији целе СФРЈ, и да су захваљујући томе стотине хиљада Срба протерани далеко од својих кућа, ова изјава је крајње чудна. То је као када би се две особе свађале пола сата након чега би јача претукла слабију и тиме окончала сукоб. Какво је то стање ума које би претучену особу натерало да се поносно захваљује насилнику што је "допринео окончању сукоба" ?!

Очигледно је изречена изјава у функцији дугорочне промене свести оних којима је пласирана, а овакве евентуалне тренутне реакције ће се временом утопити у море произведене лажне реалности. Потребно је да макар у овом тренутку што више људи размисли о овоме и дође до једног од два закључка. Или је Шутановац у праву, и НАТО нам је помогао убијајући нас и окончавајући сукоб, или није у праву. Ако није, онда је очигледно да поступа по војној доктрини САД-а која дефинише неокорикални рат, и да је тиме он један од Америчких војника који ратују против српског народа.

Драган Шутановац на НАТО носачу авиона

Његов саборац, председник Србије Борис Тадић, унапред најављује да неће користити војску за заштиту српског становништва. Сада знамо да наша војска под његовом командом не служи за одбрану Срба јужно од Копаоника. Сасвим је могуће да би искључиво дипломатска средства дошла у обзир и у случају војне агресије на јужне делове Србије, можда и на Ниш, а могуће и на Београд. Он чак иронично обећава да ће наша полиција штитити припаднике КФОР-а који су пред нашим очима хеликоптерима пребацивали Шиптарске специјалне војне јединице ради дејства против нашег народа. Док најављује њихову заштиту, припаднике свог народа назива хулиганима и криминалцима.

Данас је и Марко Јакшић, ретко искрен политичар и храбар патриота прозван криминалцем. По стоти пут ће њихова неоснована оптужба у медијима бити прећутно прихваћена као истина од стране овог омађијаног народа. Они који не поштују ни Устав Србије, ни резолуције Уједињених нација, ни међународно право, позивају на линч некога ко се дрзнуо да им се макар и речима супротстави. Поред једне од највећих светских наркомафија коју уопште не помињу, оптужују једног истинољубивог Србина преко своје машинерије за производњу реалности - преко медија, који у данашњем свету замењују и тужилаштво и суд. Сигурно ће се наш председник, њихов одани војник, "осетити одговорним да испита изнете оптужбе" и што пре ухапсити овог човека. Истина је највећи криминал у Матриксу. Унутар симулакрума Марко Јакшић је заиста криминалац. Зато одмах по опажању такве особе, потпуно исто као у филму, одмах крећу у акцију хватања "опасног криминалца и терористе". Интензивно коришћење истинитих речи је адекватно оружје којим је могуће саботирати модерна ратна дејства, којим је могуће угрозити успостављену симулацију. Управо је истином могуће разоткрити Матрикс. Још увек нисмо потпуно омађијани.

Од укупне производње хероина на свету, 95% се производи у Авганистану. Земљом господари војска САД, након чијег доласка се производња овог наркотика повећала два пута! Борба против дроге води се само на телевизији, док се свих ових година бескрајна поља мака неометано проширују. Ако вам није било јасно због чега је баш Авганистан био прва земља која је признала независност Косова, онда вероватно не знате да се већина хероина пласира на тржиште Европе, а да је његов главни дистрибутер албанска (албанско-америчка) мафија на Косову. Занимљив је и податак да је предходно запослење авганистанског председника било у САД, у CIA.

Избори су пред нама. Ускоро ћете моћи, као и Нео, да изаберете да ли желите остати у Матриксу или изаћи у реалност ма каква она била. Да ли ћете прихватити измишљена тумачења како бисте се осећали лагодније, или вам се као Неу, овај Матрикс чини превише неуверљив да бисте у њему могли живети мирне савести? Да ли ћете узети плаву или црвену пилулу?

ТРКА ПРОТИВ СРБИЈЕ

Шака људи који владају Србијом као да се такмичи ко ће од њих бити погубнији по нашу отаџбину. До сада се у тој групи која предводи трку највише истицао наравно председник Тадић, бројним неделима, међу којима су два најефикаснија била довођење ЕУЛЕКС-а на Косово, који никада без његовог свесрдног залагања није могао заменити снаге Уједињених нација, и инсистирање на доношењу резолуције о признавању непостојећег геноцида над 8000 "мушкараца и дечака", преузимајући тако кривицу у име свих нас за сва уништавања и убијања на овим просторима у протеклих 20 година, стварна и измишљена, што ће се потенцијално одразити на све нас у виду десетина милијарди евра одштете Босни и Косову почевши већ за неколико година.

Овиме је наш председник практично осигурао прву позицију у трци, упркос доскорашњој јакој конкуренцији од стране министра одбране Шутановца, који је уништивши комплетну војску и сву њену покретну и непокретну имовину, помислио да ће некако успети да избије на чело колоне. Покушао је све, са америчким амбасадором заједно убацивао противваздушне ракете у пећ, распустио војску и дао касарне другарима да праве станове и Кинезима да адаптирају себи у смештај, осакатио опрему, механизацију и оклопне бригаде увођењем лошег одржавања, радио набавке скупе а лоше опреме итд. Био је тако успешан у уништавању војске да данас свака земља из окружења има разлога да прижељкује било какав конфликт са нама јер ће у случају сукоба гарантовано бити на добитку, и територијалном и материјалном. Тако је добро "реформисао" војску, да политичари данас након претње употребе оружане силе против нас, унапред говоре да се неће бранити оружјем!

Динкић полако губи вођство које је имао на почетку трке. Узевши укупно 6,8 милијарди евра у свега три наврата, за шта постоје подигнуте (и занемарене) три оптужнице, надао се да ће овом крађом невиђених размера дуго бити на водећој позицији коју је на самом почетку симболично узео демократским преузимањем Народне Банке Србије, са окаченим демократским калашњиковим око врата.

Њега користећи исту методу већ дуго покушава да стигне градоначелник Ђилас који је злоупотребом службеног положаја увео тотални монопол у области маркетинга у свим медијима. Он је пре неколико година по 30 пута мањој цени од продајне добио сав рекламни простор на свим телевизијама са националном фреквенцијом до 2014. године! Доласком Тадића на власт профит његове фирме порастао је 2300% (званичан податак Агенције за привредне регистре), а удео на тржишту је скочио са 30% на данашњих 95%. Ипак, успео је за себе да прикупи свега 300 до 400 милиона евра, тако да није ни близу Динкића, а камоли Шутановца и Тадића. Истина је да посао уз њега раде Тадићеви саветници Крстић и Шапер па њихове милионе треба додати на Ђиласове, али ово је ипак индивидуална трка их тако морамо и рангирати.

Забележени су и дилетантски покушаји њихових колега махом из Демократске странке да нешто постигну. Заменик министра правде Слободан Хомен, са богатим резимеом једног од највећих шпијуна код нас, бившег Отпораша који је у камповима Америчке CIA-е у Мађарској завршио своје стручно усавршавање, пошто не сме ради сукоба интереса имати фирму на своје име, избегао је сукоб интереса отворивши три фирме - једну на оца, другу на мајку, а трећу на сестру. Он годишње зарађује свега од 20 до 30 милиона евра, тако да није ни вредан даљег помињања. Министар Дулић се труди да радом на више поља истовремено достигне Хомена у трци, али не само у економској сфери. Он се и као шпијун свесрдно залаже да што одлучније изда српске интересе. Викиликс је објавио део дипломатске преписке у којој се види да је део његових активности био редовно посећивање Америчког амбасадора и цинкарење локалних патриота и родољубаца.

Божидара Ђелића су саветовали да почне лажном скромношћу, што је и послушао причајући о спавању на теткином каучу и сликањем у Југо кабриолету. Он је већ у првих пар година успео да узме преко 13 милиона евра, али то је, као прво недовољно да озбиљно угрози остале, а као друго тај новац је добијен од стране банке, а не отет од домаћег народа као што су остали чинили. Видевши себе на зачељу колоне, јуче (2. августа 2011. године), покушао је да подлом обманом науди Србима и Србији изјавивши да се "проблем са блокадом прелаза на северу Косова [и Метохије] може искористити као проблем за улазак Србије у ЕУ." Ето, таман смо се залетети, и сада нас коче наши сународници са севера наше јужне покрајне. Ова злонамерна изјава је само кап у мору континуираног антисрпског извештавања свих телевизија и готово свих новина па ће ово надам се, остати само бедни покушај Ђелића да окрене Србе против Срба и преузме неку бољу позицију у трци уништавања истих.

Господе, молитвама Светога Саве, помилуј нас грешне и помози нам да се ова трка прекине пре него што добије свог победника, а Срби остану без Србије.

РЕЧИТИ МАЈ

Прва недеља маја још увек се није завршила, а одиграло се толико тога да до краја године слободно не мора бити нових узбуђења. Чак сам почео и да се питам како ови млади људи који се праве да је све у реду и да од ових на власти нема бољих, и даље успевају да се праве луди и да фантазирају о светлој европској будућности наше земље након свог првомајског одмора на хрватском приморју.

Противници истине и правде ударају свом снагом на цео свет. Немилосрдно гасе сваки трачак светлости, прекидају сваки уздисај слободе, безосећајно газе све што је свето претећи да завију цео свет у мрак који је њиховим умом одавно завладао. И док је њихова бомба разносила тела три мала детета која су укупно имала пет година, у Србији ни једна реч осуде не поремети пуцкетање жара испод дима који се лагано дизао са роштиља.

Иван Карамазов пита колико вреди рај уколико се он мора правити на сузи невиног детета. Мислио сам да ћу до краја живота гледати како је неприхватање одговора на ово питање разлог највећег броја душа да не наставе ход ка вратима раја. Сада видим да су многи који одузимање три невина живота правдају заштитом ненаоружаних цивила који се возикају са вишецевним ракетним бацачима и противавионским топовима. Док ови ненаоружани цивили пуцњевима из аутоматских пушака прослављају убиство деце и њиховог двадесетдеветогодишњег рођака, ја већ видим како ова три детета на Страшном Суду стоје између њих и раја.

Уместо покајања, наредног дана први злочин прикривају новим, правећи сензацију од њега. И поново један други народ прославља смрт, јавно, на улицама и испред камера, да сви виде, умножавајући тиме и онако велики терет који ће их на Суду повући у велике дубине таме. Куда уосталом могу отићи лицемери који проповедају слободу, истину и правду, када је једина њихова намера везивање у окове, сваки корак гажење правде, а свака реч лаж.

Иван Карамазов је изгубио разум покушавајући да прескочи много тананију нит. Првомајски релативизатори истине излгеда мисле да могу проћи кроз бетонски зид.

Демократски комунисти

Имам пријатеља који је доста оштрији од мене у оцењивању наших либералних демократа и невладиних организација. Често их описује као настављаче усташке политике према Србима и мисли да би све Србе који држе до свог националног идентитета стрпали у концентрационе логоре само да могу. То сам искрено доживљавао као хиперболу, а онда је пре месец дана члан Либерално Демократксе Партије постао Јово Капичић, комуниста над комунистима, управник логора Голи Оток, места за утамничавање политичких неистомишљеника, за њихово понижавање, мучење и убијање.

Знајући за сурове детаље мучења и понижавања недужних људи, и за изјаву Јове Капичића да се поноси својим неделима јер је само "чистио смеће", схватио сам да је хипербола укинута на најдиректнији и прилично застрашујући начин. Приликом учлањења у странку, Јово Капичић је изљубио Чедомира Јовановића и рекао да је "бољи од Тита". Црвена боја Либерално Демоктратке Партије увек је иза Чеде, новог Тита, а и избор назива "партија" уместо "странка" одмах упада у очи као додатно поклапање. Све ово не би било тако страшно да аналогија није далеко озбиљнија и шира.

Прекјуче у скупштини Чедомир Јовановић је, говорећи о раду министра Вука Јеремића, назвао афричке народе канибалима око чега се дигла велика прашина. Након жалбе дипломата више афричких земаља уследила су реаговања наших политичара. Огласио се Марко Караџић, комесар за људкса права ЛДП-а. Бранећи Чедомира Јовановића он каже: "Изјава се односи на оне пријатеље Вука Јеремића који су му помагали у спровођењу његове пропале косовксе политике". Пре свега треба уочити назив "комесар" у титули овог функционера црвене партије. Оно што је овде страшно је што уместо извињења и покајања, расизам челника своје партије он само ограничава на своје политичке неистомишљенике! Према људима који подржавају другачију политику можемо бити расисти! Уреду је називати их људождерима! И то каже комесар управо за људска права!

Либeрали се наводно залажу за већу слободу људи и укидање што више ограничења у свим сегментима друштва. Ради тог циља изгледа треба жртвовати свакога ко другачије мисли. Невероватна је аналогија са Орвеловим романом "1984" у коме је Велики Брат званично укинуо све законе и казне, али релано и најмања сумња да особа не следи прописани пут без алтернативе доводи до њеног "испаравања", особа нестаје без трага, као што се заиста дешавало слањем на Голи Оток у логор Јове Капичића.

Да је у питању хронично одсуство разума говори и чудан покушај покајања Чедомира Јовановића који је јуче рекао: "Реч канибализам ћу добро запамтити и мислим да ћу је након тога заборавити."

Пре два дана је још један данашњи демократа, а бивши комуниста, показао своје право лице. Драгољуб Мићуновић, члан Програмског одбора Радио Београда 2, познат по томе што је као комунистичко дете јахао православне свештенике, укинуо је емисију Атлантис. У емисији су гостовали бројни угледни гости из земље и иностранства који су веома стручно и аргументовано разоткривали постојећи мит о Сребреници. Потпуно ван сваке регуларне процедуре, емисија је укинута уз кратко Мићуновићево објашњење да он "као слушалац има право да каже да ли му се емисија свиђа или не". При томе је крајње упадљиво његово неувиђање да је то што ради директна цензура. Одрађено по кратком поступку, комесарски.

Постоје многи који су за време комунизма били прогањани због својих ставова, а данас их поново прогањају исти ти људи који су једноставно црвену комунистичку петокраку заменили истом таквом, само жутом, европском. Добрица Ћосић нама млађима открива да међу данашњим либералима, демократама и припадницима невладиних организација, има бивших марксиста (Небојша Попов, Драгољуб Мићуновић, Света Стојановић, Животић) и тврдих марксиста (Владан Мијановић, Соња Лихт, Милан Николић). Данас су то све наводно борци за слободу и људска права, бар док се не истакне неко ко другачије мисли од њих.

Ако је Орвел у праву, а у многоме се већ показало да јесте, чека нас само још дубље пропадање у тоталитарну диктатуру. У том процесу ће нас убеђивати да смо уствари све слободнији и слободнији. Слично као у роману "1984", Министарство Рата је одавно променило назив у Министарсво Одбране, а војне јединице се називају мировним снагама. У роману постоји Министарство Изобиља чији је посао да људима непрекидно обећава бољу и богатију будућност, док се у реалности непрестано спроводи смањење прихода и проширење рестрикција.

Орвелов роман је на изглед писан као критика совјетског комунистичког режима, али видимо да су црвена и жута петокрака уствари једна те иста. Не морамо тражити паралеле ван граница Србије, комунисти су и даље овде међу нама. Надам се само да ће бар Орвелов роман остати хипербола.




Чланци који говоре о овој теми:


РАСИЗАМ ЧЕДОМИРА ЈОВАНОВИЋА
http://www.nspm.rs/komentar-dana/rasizam-cedomira-jovanovica.html


КАКО ЈЕ УГАШЕН „АТЛАНТИС": МИЋУНОВИЋ И ИВАЊИ ОТЕРАЛИ ЧОМСКОГ
http://standard.rs/vesti/36-politika/6944-kako-je-ugaen-atlantisq-miunovi-i-ivanji-oterali-omskog-.html


СТЕФАН КАРГАНОВИЋ: ПОНОСИТЕ СЕ, БУДАЛЕ! АЛИ ИМА ЛИ НЕКОГ ПАМЕТНОГ ДА СЕ ОВОГА СТИДИ?
http://standard.rs/vesti/36-politika/6955-stefan-karganovi-ponosite-se-budale-ali-ima-li-nekog-pametnog-da-se-ovoga-stidi-.html